Kako da sunčanje ne pređe u katastrofu?

Sunčanje je zdravo – ali samo ako znate kada, kako i koliko. Saznajte kako da uživate u suncu bez opekotina, fleka i rizika po zdravlje.

Sunčanje nam je svima sinonim za leto. Ta opuštena poslepodnevna dremka na ležaljci, miris mora i osećaj toplote na koži koji kao da briše sve brige. A onda… crvenilo, svrab, zatezanje. I shvatate da ste možda preterali! Verujte da se čestoo dešava da sunčanje iz zabave pređe u ozbiljan problem! No, ne brinite znamo kako da do toga ne dođe, pa ostanite i pročitajte ceo tekst!

Provešćemo vas kroz malo uputstvo i pokazati sve što treba da znate o zdravom sunčanju:

Da li je sunčanje zaista zdravo?

Verovali ili ne, sunčevi zraci nisu neprijatelji. U stvari, bez njih ne bismo mogli da proizvodimo vitamin D, koji igra ključnu ulogu u funkcionisanju imunog sistema, zdravlju kostiju i raspoloženju. Međutim, morate da znate da sve zavisi od količine.

Umerenim izlaganjem suncu (recimo, 15 do 30 minuta dnevno) podstičemo sintezu vitamina D. To posebno važi u proleće i leto, kada je UV zračenje najjače. I nema potrebe da ležite na suncu kao gušter ceo dan. Sasvim je dovoljno da ruke, noge i lice budu kratko izloženi umereno toplom suncu! Sunčanje koje je zdravo ne podrazumeva boravak na suncu celi dan, jer time možete naškoditi sebi, a ne pomoći.

Zapravo, problem nastaje kada sunčanje postane maraton. Tada UV zraci počinju da prave štetu: oštećuju DNK ćelija, ubrzavaju starenje i povećavaju rizik od raka kože. Zato je važno da budete umereni, jer zdravo sunčanje znači imati meru – dakle, sve je stvar balansa. 

Kada je sunčanje najbezbednije?

Možda Vam zvuči čudno, ali sunce nije uvek isto. Najjače je između 10 i 16 časova, kada je UV indeks najviši. Upravo tada se i najviše ljudi „zalepi“ za peškire i ležaljke. Greška!

Najbezbednije vreme za sunčanje je ujutru do 10 časova i popodne posle 16h. Tada je sunce i dalje dovoljno jako da podstakne proizvodnju vitamina D, ali bez brutalnog UV udara. Ako Vam raspored ne dozvoljava da uhvatite sunce u to vreme, birajte hlad, pokrivajte ramena i obavezno koristite zaštitni faktor. Kreme za sunčanje sa zaštitnim faktorom imaju super dejstva jer sprečavaju oštećenja kože na površini ali i na dubinskom nivou. One se zapravo preporučuju za svakodnevno korišćenje ne samo za sunčanje. Neki stručnjaci smatraju da se usled delovanja sunca na kožu koja mu je izložena, brže stari, javljaju fleke na koži i razni drugi problemi. 

Napomena za paklene dane: Kada su temperature iznad 35°C, čak i jutarnje sunčanje može biti previše. Tada je bolje ostati u klimatizovanom prostoru i sačekati koji dan. Sunce neće pobeći.

Da li kreme za sunčanje zaista rade?

Odgovor na ovo pitanje je – rade! Ali samo ako se koriste kako treba. SPF (Sun Protection Factor) zapravo pokazuje koliko vremena možete da provedete na suncu a da ne izgorite, u poređenju sa vremenom bez ikakve zaštite. Na primer, SPF 30 znači da Vam je koža zaštićena 30 puta duže nego da niste naneli nikakvu zaštitu.

Ipak, baš tu dolazi do problema: većina ljudi nanosi premalo kreme, ne obnavlja je redovno i misli da je SPF 50 neuništiva barijera. Realnost je drugačija. Kremu treba naneti najmanje 15 minuta pre izlaska, i obnavljati je na svaka 2 sata, kao i nakon plivanja ili znojenja. Krema za sunčanje se skida u vodi, a često je skinemo i peškirom pa tu koža ostaje nezaštićena što može dovesti do oštećenja. Naravno, važno je i da birate kreme za sunčanje koje su dobre i na prirodnoj bazi pa se ne morate brinuti oko delovanja štetnih sastojaka.

Dobra krema za sunčanje štiti od UVA i UVB zraka, a i dalje dozvoljava proizvodnju vitamina D. Zato nemojte preskakati nanošenje i smišljati izgovore da je zaobiđete. Posebno obratite pažnju na delove tela koji su neosunčani i svetliji jer oni lakše izgore!

Koliko SPF-a je dovoljno?

Kada kremu za sunčanje koristite svakodnevno, SPF 30 je sasvim dovoljan. Ako imate jako svetlu kožu, ili planirate dug boravak na otvorenom, preporučuje se SPF 50. Zapamtite, razlika između SPF 30 i SPF 50 nije duplo veća zaštita, već u nijansama: SPF 30 blokira oko 97% UVB zraka, dok SPF 50 blokira oko 98%. To se i ne čini baš puno, ali poenta nije u jačini već u redovnom nanošenju! 

Kada sme sunčanje bez kreme?

Tačan odogovor je da ne bi trebali bez kreme ili ulja za sunčanje da se izlažete suncu. Međutim, ako ćete biti na suncu pre 9h ujutru ili uveče posle 17h, i planirate da provedete kratko vreme na suncu – moguće je da ti krema neće biti nužna. Za kraće vreme neće se desiti ništa loše, ali ipak pokušajte da imate kremu uvek pri ruci!

Sunčanje u trudnoći

Prvo šro treba da znate kada je ova problematika u pitanju je da trudnoća menja sve, pa i kožu. Pod uticajem hormona, koža trudnica postaje osetljivija i sklonija pigmentacijama. Zapravo, neke trudnice baš imaju problem sa pojavom fleka na licu ili koži pod uticajem hormona, pa im sunčanje može pogoršati tu pojavu. Zato je za trudnice potreban poseban oprez pre izlaganja suncu, ali i da bi izbegle druge probleme. Kod nekih se javljaju varijacije u krvnom pritisku zbog toplote, kod nekih može doći do nakupljanja vode i bolova u nogama.. Da bi to izbegli evo nekih saveta za sunčanje u trudnoći:

• Izbegavajte najjače sunce! 
• Koristite širok šešir, naočare, laganu odeću i naravno, kremu sa visokim SPF-om!
• Imajte uvek osvežavajuće piće i hidrirajte se što više.
• Ograničite se na boravak u hladu jer se i tu može pocrneti kao i na direktnom suncu!

Kako kažu – bolje biti siguran nego zažaliti posle, ali uz par saveta i oprez i trudnice mogu uživati u sunčanju!

Sunčanje sa decom

Deca imaju tanku i izuzetno osetljivu kožu i zato kada je sunčanje u pitanju treba biti poprilično oprezan! Evo nekih smernica kako bi trebalo postupati kada su u pitanju sunčanje i mališani:

• Bebe do 6 meseci ne treba izlagati direktnom suncu. Boravak u hladovini je ok uz neki vid zaštite kože. Njihova koža još nije aktivirala u potpunosti ni mikrobiom kože, ni termoregulaciju tako da je boravak na vrućini i suncu ipak bolje preskočiti!
• Kod starijih mališana od godinu i više, sunčanje treba da bude kratko, rano ujutru ili kasno popodne, uvek uz zaštitnu odeću i kreme prilagođene njihovom uzrastu.
• Neka dete bude hidrirano što više i što češće, kremu nanosite redovno i uživajte u šarenom hladu!

Naučite decu da je sunčanje prirodno i lepo, ali da se mora raditi pametno. To će im koristiti ceo život!

Sunčanje u hladu – da ili ne?

Da! Da li ste znali da iako ste u hladu, sunčevi zraci se odbijaju o pesak, vodu, pa čak i travu? To znači da i dalje možete da pocrnite i dobijete lep ten, ali uz znatno manji rizik. Sunčanje u hladu je idealna taktika za one sa osetljivom kožom ili decu.

Plus, manja je verovatnoća da će doći do dehidriracije, izbećićete glavobolje i sunčicu, a taman ten stiže možda malo sporije, ali zdravije!

Sredstva za sunčanje

U poslednje vreme sve su popularnije marmelade za sunčanje, ulja, pa čak i tablete koje obećavaju taman ten bez napora. I da, neka od tih sredstva sadrže sastojke koji mogu ubrzati proces tamnjenja, poput beta-karotena ali šta još sadrže i da li stvarno rade? 

Istina je da postoje ulja za potamnjivanje koja sadrže prirodne sastojke poput kore od mladih oraha ili beta karoten koji zaista deluju na brže tamnjenje. Ipak, većina proizvoda sadrži i formaldehid i konzervanse koji nisu preporučljivi, kao i druge supstance koje treba izbegavati. Zato pre upotrebe prvo proučite sastojke i birajte one na prirodnoj bazi!

Takođe, uz ovakve dodatke za sunčanje ne treba da zaboravite i na kremu sa SPF-om. Nijedna marmelada neće zaustaviti UV zračenje. Koristite ih kao dodatak, a ne kao zamenu za zaštitu.

Kako sprečiti linije od kupaćeg kostima?

Uvek posle letovanja i sunčanja imamo dve boje na telu, i to nekada zna da bude baš bezveze! Pogotovo ako volite da nosite otvorenu odeću ili haljine bez bretela.

Dobra vest je da postoji rešenje! Tan-through kupaći kostimi su nova generacija odeće za sunčanje, koji omogućavaju da sunčevi zraci prolaze kroz materijal, čime se izbegavaju vidljive linije od sunca.

Materijal je drugačije napravljen na mikronivou, dovoljno gust da ne bude providan, a opet propušta svetlost i omogućava ravnomerno tamnjenje. Idealno za sve koji vole prirodan, ujednačen ten. Ima ih u svim obicima i veličinama i svarno su odlična opcija pogotovo ako niste egzibicionistički nastrojeni ka nudističkoj plaži!

Naravno, i kod njih je preporuka da se koristi krema, jer i dalje postoji rizik od UV zračenja. Posebno namažite delove kože koji su svetliji i mogu laše da izgore!

Šta ako ipak izgoriš na suncu?

Niste jedini –  verujte da se svima desilo barem jednom da izgore na suncu. Ako ste ipak preterali i koža vam je crvena, evo šta da radite:

• Odmah se sklonite sa sunca.
• Tuširajte se mlakom vodom (nikako vrućom!).
• Nanesite gel od aloe vere ili losion za posle sunčanja koji pomaže oporavku kože.
• Odlična opcija prirodnog porekla je kantarionovo ulje! Umiruje bol i crvenilo i pomaže oporavak kože!
• Nemojte da grebete ili ljuštite kožu – pustite je da se sama regeneriše.

Ako se pojave plikovi, povišena temperatura ili vrtoglavica – obavezno se obratite lekaru u što kraćem roku!

Sunčanje je divno i korisno. Daje nam energiju, poboljšava raspoloženje i pomaže da se osećamo lepše u sopstvenoj koži. Međutim, imaće benefite za našu kožu i telo samo ako mu pristupimo odgovorno!

Zapamtite da sunčanje nije pečenje na suncu, nema potrebe da izgorite da bi bili preplanuli. Uživajte u suncu, ali sa merom, jer kako kažu, koža pamti.